We all hunt as one, but die alone!

Nosite ovu pjesmu zadnji put u jednu ulicu kraj rijeke zauvijek zabranjenu samo za moje korake Kada bi neko granu masline na jedna vrata odnio Vrata sto sam zauvijek davno, davno zatvorio Evo zaklecu se ja pred svima svim na svijetu i svime sto imam da je nikad nisam htio da je nisam volio i da ne bolujem Pred svima se zaklinjem pred svima, al pred bozanstvima ne smijem pjesma uvijek mirise na uspomene recite joj tako ako pita za mene...

U jednom od onih pajzlova sa kariranim stolnjacima i nekrštenim vinom... Umalo da me Potiski đilkoši konačno dotuku violinom... Pesma beše o suncokretu... do zla boga žalosna... Samo, za nju se kod nas vrlo malo zna... "Kis naproforgo..." Lepi goropadni cvet... Zbog kog se Sunce s neba spustilo na svet... Da sazna što u sene glavu okrene? Da sazna kom se sveti, kad ne gleda za njime ko svi drugi suncokreti? Malo moje ćudljivo... Pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo... Obići svet je zbog tog uzbudljivo... Da bi se ovde vratilo... Digni tu lepu glavu... Pogledaj me bar... U suzici što blista čuda se trista vide... Tvoja je sreća samo tvoja stvar... Al zato tvoja tuga... To je već priča druga... To na moj račun ide... Pipneš jedared šlingu u bećaruše... Pa cela veka snevaš divlje jagode... Zbog nje se rime raspare i naruše... I sve bi htele da se njoj prilagode... Lako je kad te neko ni ne zavoli... Tad samo tamna strana srca zaboli... Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli... Teško je kad Tvoj Neko prestane da te voli...

Ja sam pred život istupio naježen... I razdrljen
K'o pred streljački vod u zoru
I strah me... Nepromenjen... Dok metak putuje
Al' sa sudbom se natežem... Onako zagrljen
K'o dve pijane lude na šoru
Znam, kaljavo ordenje na mom kaputu je...

Kad ne mogu da zaspem,
Cesto mislim na tebe,
U zvijezde se raspem,
Medj' tim svodom nalazim sebe,

Ti si jedno cudo,
koje se desi meni,
ovo sve je pomalo ludo,
zato sebe krijem u sjeni.

Doci ce i taj dan,
Da kad cu moci pokazati sebe,
I lupit cu dlanom od dlan,
I svu cu imati tebe.

Samo se nadam,
Da vrijeme svoj danak uzeti nece,
Strahove svoje moram da savladam,
A ostalo putem svojim nek se krece,

Isto sto i ja ti ucini,
Uz mene ti se samo drzi,
Bit cemo prepoznatljivi u vecini,
Ima svijet pod nama da se przi.